Isidora , mala devojčica iz Mošorina pošla je kroz život usamljena, podupirući se snagama što su izvirale iz nje i iz ljudi koje je poštovala i volela.U časovima zanosa radosti utisaka u bibliotekama na putovanjima, u razgovoru sa saputnicima dok je svirala Šopena ili Baha da bi olakšala čoveku trajanje i da bi potvrdila fenomen življenja i umuiranja,ostavila je za sobom lepotu svojih dela kao kob svog života.

Višu žensku školu završila je u Novom Sadu, a učiteljsku školu 1892. u Somboru.U Budimpešti studira jezik i matematiku. 1897. god. je postavljena za nastavnika Srpske više devojačke škole u Pančevu.

1909. prelazi u Srbiju i postaje nastavnik ženske škole u Šapcu. 1913. objavljuje prvu knjigu, Saputnici i putuje u Norvešku. 1914. kada je izbio prvi svetski rat do povlačenja 1915. radi kao bolničarka.

Okupaciju provodi u Soko Banji i Beogradu gde posle rata predaje u Trećoj ženskoj gimnaziji. 1922. doktorira filozofiju u Nemačkoj.Urednik je nekoliko edicija stranih pisaca.Član je Srpske akademije nauka 1950. i član Instituta za srpski jezik i književnost.

Isidorin nagon za pravdu goni je da objašnjava ono što joj se činilo pogrešno shvaćeno ili zanemareno.Tako će ona dokazati trajnost Kočićevog dela, otkriti proleterstvo DJure Jakšića, vrednost Mocartove muzike, braniće Lazu Kostića od Šekspirovog romantizma.

Čovekov nemir i večita traženjadala je u Hronici palanačkog groblja, svoje lirske meditacije u Saputnicima, lirske refleksije u Zapisima, prostrani sever u Pismima iz Norveške.

U bogati opus njenog dela spadaju:

         ---Djakon Bogorodične crkve

          ---Zapisi iz prošlosti

          ---Monografija o Njegošu

          ---Govor i jezik

          ---Analitičke teme i trenuci

Isidora je grabila vreme i rad, potiskivala noći, bojala se da njeno življenje ne bude površnost.Bila je ista u životu i stvaranju.

Odolevala je i borila se sredstvima koja su često bila tragična i dirljiva dokazujući njenu upornost i stvaralački duh.Svoju ličnost umetnički poklonoiće neprihvaćenim ljudima od samih sebe, od drugih zalutalim u sopstvenoj umetnosti ili njome osudjeni.Tako je otkrila svoju usamljenosti  i borbu ta mudra hrabra žena noseći sa sobom iskustvo i osećanje da je svojim životom platila nečiji dug.Sveta se nauživala i kao svi nemirni i radoznali u njemu je tražila smirenje, koje je našla u svojoj sobi na Topčiderskom brdu.Do današnjeg dana nemamo dve Isidore.